БИБЛИОТЕКА „РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ“

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Због повећаног интересовања корисника, подсећамо јавност да су оба објекта –
Конак Радића (мањи објекат) и Конак Брене Михаиловић (већи објекат)
дата на коришћење Библиотеци „Радован Бели Марковић“
за обављање библиотечко – информационе делатности.
Оба објекта су у потпуности опремљена.
У већем Конаку смештено је позајмно одељење за децу и одрасле.
У мањем Конаку смештено је Завичајно одељење, „Легат Емилије и Радована Белог Марковића“, као и спомен соба посвећена знаменитом српском књижевнику. Библиотечка грађа у малом конаку се може користити само у просторијама библиотеке.
У оба објекта су предвиђена места за боравак корисника радним данима од 07 до 19 часова и суботом од 08 до 13 часова.
Предлоге, примедбе и сугестије можете упутити позивом на број 014/3433 – 155
или путем мејла gbllajkovac@yahoo.com

Директор
Снежана Шкорић

НАЈАВЕ ДОГАЂАЈА
 

Молимо Вас да уколико имате
могућности користите сервер за претраживање књига и публикација у нашем фонду путем сајта

https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/
bib/search

тако што у поље Библиотека упишете
наш акроним ћирилицом који гласи ГБЛАЈ, ово је могуће урадити са
рачунара или паметног телефона, или
нас позовете на телефон 014.3431.035
и у разговору са запосленима
оставите жељени списак књига.

Хвала Вам на разумевању!
Радујемо се поновним виђањима!
С радошћу Вас очекујемо!!!



Радно време Библиотеке
радним данима
од 7 до 19 часова
суботом
од 8 до 13

 
 
 
 
ЧЛАНАРИНА ЗА 2024. ГОДИНУ


КАТЕГОРИЈА ЧЛАНА

Годишња цена – важи до 31.12.2024.

Месечна
цена – важи 30 дана од дана уписа

ДЕЦА ОД 1 ДО 8 ГОДИНА

0,00

0,00

ДЕЦА, ОСНОВНА ШКОЛА ОД II ДО VIII РАЗРЕДА

300,00

150,00

СРЕДЊЕШКОЛЦИ

400,00

150,00

СТУДЕНТИ

500,00

200,00

НЕЗАПОСЛЕНИ

400,00

150,00

ПЕНЗИОНЕРИ

500,00

200,00

ЗАПОСЛЕНИ

600,00

250,00

ЧЛАНАРИНА СЕ ПЛАЋА:
- НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ И ВАЖИ ДО 31. ДЕЦЕМБРА 2024. ГОДИНЕ
- НА МЕСЕЧНОМ НИВОУ И ВАЖИ 30 (ТРИДЕСЕТ) ДАНА ОД ДАНА УПИСА,
А ЗАКЉУЧНО СА 31.12.2024. ГОДИНЕ

Бесплатне чланске карте:
-деца предшколског узраста
-ученици првог разреда
-донори органа (уз донорску књижицу)
-лица са посебним потребама и особе ометене у развоју
 
Данас 11. априла свечано је у конаку Брене Михајловић отворена нова Библиотека ''Радован Бели Марковић'', као и завичајно одељење са легатом Емилије и Радована Бели Марковића у Радића конаку. Колектив Библиотеке ''Радован Бели Марковић'' захваљује се свима који су данас поделили радост за запосленима и удостојили нас својим доласком.
Верујемо да ће нова Библиотека (ул. Деспота Стефана на броју 8.) бити на радост и задовољство целој читалачкој публици, како у самој варошици, тако и читавој Општини Лајковац и шире. На многа лета!

 

 

ЕМИР КУСТУРИЦА ЈЕ ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ
''РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ''

Од прозних дела из књижевне продукције 2022/2023. године, пристиглих до 11. септембра 2023. на адресу Библиотеке ,,Радован Бели Марковић" за конкурс за Награду „Радован Бели Марковићˮ, жири у саставу: др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мср Дарен Миливојевић, jедногласно је за најбољу прозну књигу изабрао Видиш ли да не видим Емира Кустурице, која је објављена 2022. године у Плавом колу Српске књижевне задруге.
Поносни смо што је на овогодишњи конкурс стигао велики број књига, како афирмисаних писаца, тако и оних који су на књижевну сцену изашли са дебитантском књигом. Желели бисмо да се захвалимо свим учесницима и издавачким кућама које су учествовале на конкурсу, показали су нам да српску књижевност очекују успешне године и деценије, и да вера у писану реч није утихнула.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋˮ


Од прозних дела из продукције 2022/2023. године, пристиглих до 11. септембра 2023. на адресу Библиотеке ''Радован Бели Марковић'' за конкурс за Награду „Радован Бели Марковићˮ, жири у саставу: др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мрс Дарен Миливојевић, jедногласно је за најбољу прозну књигу изабрао Видиш ли да не видим Емира Кустурице, која је објављена 2022. године у Плавом колу Српске књижевне задруге.
Ова сложена, слојевита и по приповедачким поступцима разнородна књига одликује се тематском оригиналношћу, мозаичном композицијом, језичким богатством и изразитом духовитошћу.
Јунак приповедач, сада у светским размерама осведочени уметник, као високоосетљиви дечак на брду Горица, изнад градског језгра Сарајева, у себи спознаје стваралачки импулс док опчињено у биоскопу посматра покретне слике, а потом и тако што, сада већ у причи са елементима фантастике, успева да „заврне Њутна“. Путању „плавог сателита“, који је он лично хитнуо са небодера, „одређивало (је) све друго само не правило летења“.
Приповедачева природа, над којом смо све време запитани, као и висока уметност коју неспорно с разлогом увек повезујемо с њим, умножавају фантазмагоричне слике и чврсто их повезују, иако је између њих низ динамичних реалистичних епизода – хуморних, лирских, полемичких када је у њиховом средишту „караказан“ историје и/или савремени свет и његово лицемерје.
Неколико таквих слика, због природе главног јунака књиге Петера Хандкеа (Петра Апостола Спелеолога), који осећа истину, анђеоски наткриљују остали садржај књиге. Упечатљива слика коју издвајамо јер је на нас оставила изузетан утисак јесте како Петар, враћајући се из Велике Хоче, спасава дечака Радосава са остатака Грделичког моста бомбардованог у „Милосрдном анђелу“ 1999. године. Петар скида крила свог сувозача, анђела Касијела (Небо над Берлином), качи их на своја рамена, па потом лети попут сокола ветрушке, небеског аристократе, како би спасао дечака. Дакле, Петар анђеоски интервенише на месту злочина „Милосрдног анђела“. Тако, бар на тренутак омета континуитет зла које траје, које никада није ни престајало, што разумемо на основу низа асоцијација које, природно, буди име спасеног дечака – Радосав – као и име Анрићевог Радисава на ћуприји.
У књизи Емира Кустурице, као и код Радована Белог Марковића, како читајући и поредећи закључујемо, анђели мењају обличја и функције, и овај свет чине зачудним. То исто чине фантастички призори већ познатих књижевних јунака српске и светске прозе, најчешће у новим или пак унеколико измењеним ролама у односу на „оригинал“. У сличним позицијама су и писци који у њиховим делима постају јунаци. Неки од таквих писаца јунаци су и ван света књиге, као што је то Петер Хандке.

Због свега наведеног сматрамо да је Емир Кустурица достојан добитник Награде „Радован Бели Марковић“.

 

Слађана Илић
Весна Тријић
Дарен Миливојевић

Лајковац, 4. октобар 2023. године

 

АКТА БИБЛИОТЕКЕ

Извештај о извршењу плана и програма БРБМ
Извештај о извршењу плана и програма рада Библиотеке РМБ

1. План и програм Рада Библиотеке ''Радован Бели Марковић''
План и програм рада

2. Систематизиација радних места у Библиотеци ''Радован Бели Марковић''
Систематизација

1. Извештај о извршењу - ГБЛ 2022
Финансијски план ГБЛ у 2023. години

1. Програмски буџет - ГБЛ 2020
План и програм рада ГБЛ за 2020. годину 
План и програм рада ГБЛ за 2020. годину

План и програм рада ГБЛ за 2023. годину 
План и програм рада ГБЛ за 2023. годину


Финансијски план ГБЛ у 2022. години
Финансијски план ГБЛ за 2022. годину
Финансијски план ГБЛ у 2021. години
Финансијски план ГБЛ за 2021. годину

План о управљању ризицима од повреде принципа родне равноправности
План о управљању ризицима од повреде принципа родне равноправности.pdf

Статут Библиотеке ''Радован Бели Марковић''
Статут Библиотеке ''Радован Бели Марковић''

 

 



 




НАЈЧИТАНИЈЕ ДО АПРИЛА 2024. ГОДИНЕ

Градска библиотека Лајковац

Градска библиотека Лајковац, баштини традицију колубарског библиотекарства која се, уз разумљиве падове и успоне, може пратити од 1847. године када је библиотека манастира св. Ђорђа у Боговађи, заслугом настојатеља Грегорија (Илића), почела са издавањем књига ''мирским лицима''. После другог светског рата, лајковачка библиотека је, као књижница и читаоница, деловала у окриљу других установа културе (Народни универзитет, Културни центар), да би коначно 14. децембра, 1995. године постала независна установа културе у општини Лајковац и усталила се у адаптираном простору (Трг Владике Николаја 6), развијајући своју културну и просветну делатност. » више

ВУКОВА НАГРАДА КЊИЖЕВНИКУ РАДОВАНУ БЕЛИ МАРКОВИЋУ » више



Ма које књижевно вече у Лајковачкој библиотеци
•  То је библиотека која одише мирноћом, спокојем и блажено лековитом атмосфером у тој мери да је треба прогласити за интелектуалну бању.

Ревија Колубара
Јанко Левнаић
Јануар 2010., број 189.

 

 
Сајт је оптимизован за рад у следећим програмима: Mozilla Firefox 3.6 , Opera 10 , GChrome , IE8